07.07.2005.

Odbrana narušena

Svaki put kad se desi nešto kao ovo sa London-om jutros naruši se moj životni balans. Uvijek se pokrene više-manje ista diskusija u glavi.

Užas
jest užas
Ja ne znam kako da nastavim ovaj dan normalno, da se smijem i jedem da slušam muziku da
jučer si to dosta dobro radio
Da ali jučer nije poginulo ovoliko ljudi
Tu grješiš, poginulo je bar toliko, negdje u africi(od gladi), iraku(od novodobivene slobode)
Ipak ovo je užasno
jest jest užasno je, ali i jučer bilo isto toliko užasno
ali ja to nisam znao
ne seri! jesi!
Ali ovo je...
užasno?
....da
nikad nisam rekao da nije. Dobro sad kad znaš da je u svijetu užasno stanje, šta se kaniš uraditi
ja?
da
pa....šta mogu
ne znam, ali uzvikvanje užasno nije baš konstruktivno. Čak što više samo je destruktivno tebi usere dan a nikom ne pomogne
pa šta treba šutim ...i da kažem ...boli me kurac kad se nešto ovako desi
ne
pa dobro jebo te šta si ti to tako konstruktivan kad samo meni ovde sereš, šta si to ti uradio? šta si to ti?
ti
ja, jeb' ga jesi. ne znam ni što vodim diskusije sa tobom
znam kako ti je
šuti...majke ti...

Ovaj događaj će izblijediti, i sve će nastaviti svojim malo pomjerenim tokom...

hmh..... užas